:: О нама > О вишем суду

О ВИШЕМ СУДУ


Да бисмо разумели садашњост, морамо се бар на теренутак вратити у блиску прошлост. Дакле, систем правосуђа у Републици Србији у периоду од 1990. до 2010. године заснивао се на одредбама Устава Републике Србије из 1990. године и Закона о судовима из 1991. године. Сачињавале су га следеће врсте судова: општински судови, окружни судови и Врховни суд Србије, а као судови посебне надлежности, који су поступали само у одређеним привредним стварима, постојали су и привредни судови и Виши привредни суд. Они 2001. године мењају назив и постају трговински судови и Виши трговински суд. До 2004. године у Републици Србији је постојао и систем  војног правосуђа, прецизније - постојао је првостепени војни суд и Врховни војни суд. Војни судови су укинути Законом о преношењу надлежности војних судова, војних тужилаштава и војног правобранилаштва на органе држава чланица из 2004. године, и то тако што је надлежност ових судова пренета на окружне судове у Новом Саду, Нишу и Београду, и на Врховни суд Србије.

 

Године 2010. је извршена реформа правосуђа, те су Законом о уређењу судова („Сл. гласник РС“, 116/08 и 104/09) и Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Сл. гласник“ 116/08) основани нови судови опште и посебне надлежности који су почели са радом дана 01.01.2010. године.

 

Године 2014. је извршена нова реформа правосуђа, те су Законом о уређењу судова („Сл. гласник РС“, 116/08, 104/09 и 101/13) и Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Сл. гласник“ 116/08 и 101/13) основани нови судови који су почели са радом дана 01.01.2014. године.

 

Судови опште надлежности су:


1. Врховни касациони суд у Београду - највиши суд у Републици Србији  
2. Апелациони судови - у Новом Саду, Београду, Нишу и Крагујевцу
3. Виши судови - којих има  двадесет и пет
4. Основни судови са својим судским јединицама, има их шесдесет и шест

 

 

Судови посебне надлежности:


1. Привредни судови са судским јединицама - шеснаест привредних судова

2. Привредни апелациони суд са седиштем у Београду

3. Управни суд са седиштем у Београду и одељењима у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду

4. Прекршајно апелациони суд са седиштем у Београду и одељењима у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду

5. Четрдесет и четири прекршајна судa са одељењима суда

 

 

 

Виши суд у Новом Саду

 

Председник Вишег суда у Новом Саду је судија мр Дарко Тадић.

 

Седиште Вишег суда у Новом Саду налази се у судској згради, у улици Сутјеска број 3.

 

Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места предвиђено је 27 радних места, са 93 запослена.

 

Одлуком о изменама одлуке о броју судија у судовима („Сл. гласник“ РС 104/16), за Виши суд у Новом Саду предвиђено је 28 судија.

 

Судије се распоређују ради обављања послова у: кривично одељење (са  већима за малолетнике, другостепеним жалбеним већем и већем за одлучивање ван главног претреса), грађанско одељење и одељење судске праксе (заједничко за праксу кривичног и грађанског одељења суда). Судским одељењима руководе председници одељења који се старају да се послови у одељењу обављају уредно и ефикасно. Председници одељења имају заменике. У случају спречености или одсутности председника одељења, послове из делокруга председника одељења, обављају заменици.