SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

 

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

(„Službeni glasnik RS“, br. 120/04, 54/07 i 104/09)

 

Ovim zakonom su regulisana prava u vezi s pristupom informacijama od javnog značaja, kojima raspolažu organi javne vlasti. Osnovno načelo koje se ovim  zakonom promoviše jeste da svako ko zatraži ima pravo da sazna svaku informaciju koja je u posedu vlasti, osim kada je zakonom drugačije određeno.

 

Informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi s radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a koja se odnosi na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

 

Zakonom su taksativno navedeni slučajevi u kojima se tražiocu može odbiti pristup traženoj informaciji. Van izuzetaka propisanih zakonom, svaki pristup traženoj informaciji je slobodan.

 

 

Pravo pristupa informaciji podrazumeva:

 

1. pravo da se tražiocu saopšti da li organ uopšte poseduje traženu informaciju

2. pravo uvida u dokument koji sadrži informaciju

3. pravo na kopiju dokumenta

4. pravo tražioca da mu se dokument koji sadrži traženu informaciju dostavi faksom ili putem obične ili elektronske pošte.

 

Pristup traženoj informaciji može biti ograničen samo ukoliko je to neophodno radi zaštite života i zdravlja nekog lica, interesa vođenja sudskog postupka ili nekog drugog pravno uređenog postupka ili otkrivanja učinioca krivičnog dela, fer postupanja i pravičnog suđenja, ako bi ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili međunarodne odnose, bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa, učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom, koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.  

 

Organ vlasti ne mora tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ukoliko se radi o informaciji koja je već objavljena i dostupna u zemlji ili na internetu. U tom slučaju će organ vlasti u odgovoru na zahtev označiti nosač informacije (broj službenog glasila, naziv publikacije i sl) i gde je i kada tražena informacija objavljena, osim u slučaju da je to opštepoznato. 

 

Postupak po zahtevima:

 

1. Tražilac podnosi pismeni zahtev organu vlasti za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev mora sadržati:

            a) naziv organa vlasti,

            b) ime, prezime i adresu tražioca,

            c) što precizniji opis informacije koja se traži

            d) može sadržati i druge podatke koji olakšavaju pronalaženje tražene informacije.

 

Tražilac ne mora navesti razloge za zahtev. Ako zahtev ne sadrži podatke, odnosno ako zahtev nije uredan, ovlašćeno lice organa vlasti dužno je da, bez nadoknade, pouči tražioca kako da te nedostatke otkloni, odnosno da dostavi tražiocu uputstvo o dopuni. Ako tražilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema uputstva o dopuni, a nedostaci su takvi da se po zahtevu ne može postupati, organ vlasti će doneti zaključak o odbacivanju zahteva kao neurednog.

 

2. Organ kojem je podnet zahtev dužan je da o njemu odluči u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a u komplikovanijim slučajevima rok se može produžiti, ali ne više od 40 dana.

 

3. Ako udovolji zahtevu tražioca, organ će o tome sačiniti službenu belešku, a u slučaju odbijanja zahteva doneće rešenje sa obrazloženjem i dostaviti ga tražiocu.

 

4. Protiv rešenja kojim se odbija zahtev za slobodan pristup informacijama tražilac ima pravo žalbe povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Zakonski rok u kome poverenik treba da donese odluku po žalbi je 30 dana od dana predaje žalbe.

 

Rešenja poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna.

 

Ovim zakonom je poverenik za informacije od javnog značaja ustanovljen kao samostalni državni organ, nezavisan u vršenju svoje vlasti, koji shodno odredbama zakona ima položaj drugostepenog organa prilikom rešavanja osnovanosti zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

 

OBRASCI ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA I ŽALBI nalaze se na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja.

http://poverenik.rs

 

Sve potrebne obrasce možete pronaći na strani Оbrasci..