O VIŠEM SUDU

 

Da bismo razumeli sadašnjost, moramo se bar na terenutak vratiti u blisku prošlost. Dakle, sistem pravosuđa u Republici Srbiji u periodu od 1990. do 2010. godine zasnivao se na odredbama Ustava Republike Srbije iz 1990. godine i Zakona o sudovima iz 1991. godine. Sačinjavale su ga sledeće vrste sudova: opštinski sudovi, okružni sudovi i Vrhovni sud Srbije, a kao sudovi posebne nadležnosti, koji su postupali samo u određenim privrednim stvarima, postojali su i privredni sudovi i Viši privredni sud. Oni 2001. godine menjaju naziv i postaju trgovinski sudovi i Viši trgovinski sud. Do 2004. godine u Republici Srbiji je postojao i sistem  vojnog pravosuđa, preciznije - postojao je prvostepeni vojni sud i Vrhovni vojni sud. Vojni sudovi su ukinuti Zakonom o prenošenju nadležnosti vojnih sudova, vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva na organe država članica iz 2004. godine, i to tako što je nadležnost ovih sudova preneta na okružne sudove u Novom Sadu, Nišu i Beogradu, i na Vrhovni sud Srbije.

 

Godine 2010. je izvršena reforma pravosuđa, te su Zakonom o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, 116/08 i 104/09) i Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Sl. glasnik“ 116/08) osnovani novi sudovi opšte i posebne nadležnosti koji su počeli sa radom dana 01.01.2010. godine.

 

Godine 2014. je izvršena nova reforma pravosuđa, te su Zakonom o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, 116/08, 104/09 i 101/13) i Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Sl. glasnik“ 116/08 i 101/13) osnovani novi sudovi koji su počeli sa radom dana 01.01.2014. godine.

 

Sudovi opšte nadležnosti su:

 

1. Vrhovni kasacioni sud u Beogradu - najviši sud u Republici Srbiji  

2. Apelacioni sudovi - u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu

3. Viši sudovi - kojih ima  dvadeset i pet

4. Osnovni sudovi sa svojim sudskim jedinicama, ima ih šesdeset i šest

 

Sudovi posebne nadležnosti:


1. Privredni sudovi sa sudskim jedinicama - šesnaest privrednih sudova

2. Privredni apelacioni sud sa sedištem u Beogradu

3. Upravni sud sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu

4. Prekršajno apelacioni sud sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu
5. Četrdeset i četiri prekršajna suda sa odeljenjima suda

 

Viši sud u Novom Sadu

 

Predsednik Višeg suda u Novom Sadu je sudija mr Darko Tadić.

 

Sedište Višeg suda u Novom Sadu nalazi se u sudskoj zgradi, u ulici Sutjeska broj 3.

 

Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta predviđeno je 27 radnih mesta, sa 92 zaposlena.

 

Odlukom o izmenama odluke o broju sudija u sudovima („Sl. glasnik“ RS 104/16), za Viši sud u Novom Sadu predviđeno je 28 sudija.

 

Sudije se raspoređuju radi obavljanja poslova u: krivično odeljenje (sa  većima za maloletnike, drugostepenim žalbenim većem i većem za odlučivanje van glavnog pretresa), građansko odeljenje i odeljenje sudske prakse (zajedničko za praksu krivičnog i građanskog odeljenja suda). Sudskim odeljenjima rukovode predsednici odeljenja koji se staraju da se poslovi u odeljenju obavljaju uredno i efikasno. Predsednici odeljenja imaju zamenike. U slučaju sprečenosti ili odsutnosti predsednika odeljenja, poslove iz delokruga predsednika odeljenja, obavljaju zamenici.