У Повељи о људским и мањинским правима и грађанским слободама наведено је да свако има право на приступ подацима који су у поседу државних органа, у складу са законом.
Уставом Републике Србије је прописано да је расправљање пред судом јавно, као и да се исто може ограничити само Уставом, односно да у Републици Србији нема цензуре, а надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног обавештавања само ако је то неопходно због:
- спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавања територијалног интегритета Републике Србије,
- спречавања пропагирања рата или подстрекавања на непосредно насиље
- спречавања заговарања расне, националне или верске мржње, којом се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље.
Свако има право да буде обавештен о питањима која су од јавног значаја, и то истинито, потпуно и благовремено.
Јавност рада суда је регулисана и Законом о уређењу судова, као и Судским пословником.
Ради обезбеђења јавности рада суда и транспарентности, председник, судије и судско особље дужни су да обезбеде потребне услове, као и одговарајући приступ медијима у погледу актуелних информација и поступака који се одвијају у суду, водећи, при том, рачуна о интересима поступка, о приватности, као и о безбедности учесника у поступку.
Време, место и предмет суђења свакодневно се објављују на видном месту испред просторије у којој ће се суђење одржати или на други погодан начин. Судски поступци су у начелу јавни, те сви пунолетни грађани као и представници медија, имају право да присуствују јавним седницама већа, расправама и претресима.
За суђење за које постоји веће интересовање јавности, судска управа ће обезбедити просторију која може примити већи број лица.
Ограничење у вези јавности рада постоји у забрани јавног изјашњења судије и запосленог о предмету о којем суд може да одлучује. Правила о јавности у суђењу (на главној расправи, главном претресу и усменој расправи), о искључењу јавности и изузецима од искључења јавности, прописана су процесним законима, Законом о парничном поступку и Закоником о кривичном поступку.
Јавност је искључена:
- у свим кривичним поступцима према малолетницима,
- у поступцима у вези са породичним односима.
Суд може у свако доба, по службеној дужности или по предлогу странака, али увек по узимању њихових изјава, искључити јавност за цео главни претрес или један његов део, ако то захтевају интереси заштите морала, заштите јавног поретка, заштите националне безбедности, заштите малолетника или заштите приватног живота учесника у поступку, или када је то, по мишљењу суда, неопходно с обзиром на посебне околности због којих би јавност могла да повреди интересе правде.
Одлуку о искључењу јавности доноси веће решењем, које мора бити образложено и јавно објављено.
Искључење јавности не односи се на странке, оштећеног, њихове заступнике и браниоца. Веће може дозволити да главном претресу на коме је јавност искључена присуствују поједина службена лица и научни радници, а на захтев оптуженог, може то дозволити и његовом брачном другу, његовим блиским сродницима и лицу са којим живи у ванбрачној или каквој другој трајној заједници.
Информације о правноснажно окончаним поступцима пред судом обавезно се објављују када је законом или посебним прописом предвиђено, као и у случајевима за које је јавност посебно заинтересована. Подаци који према посебним прописима представљају тајну и заштићени подаци чије је објављивање искључено или ограничено законом, не саопштавају се.
