Ванпретресно веће Вишег суда у Новом Саду је решавајући о жалбама ВЈТ и браниоца осумњиченог, укинуло притвор осумњиченом Горану Весићу, налазећи да из наредбе о спровођењу истраге као ни из доказа које је Више јавно тужилаштво у Новом Саду доставило у списима предмета, за сада не произилази основана сумња да је извршио кривично дело тешко дело против опште сигурности из чл. 288 ст. 2 КЗ у вези са кривичним делом изазивање опште опасности из чл. 278 ст. 3 у вези са ст. 2 КЗ, а што је неопходан услов да би се према било ком лицу могао одредити притвор.
Истрага се покреће против лица за које постоје основи сумње да је учинило кривично дело, односно скуп чињеница које посредно указују да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинилац кривичног дела. Међутим, притвор се може одредити само против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело, што је скуп чињеница које непосредно указују да је одређено лице учинилац кривичног дела. Дакле, да би се према неком лицу могао одредити притвор неопходно је да постоји виши степен сумње у односу на степен сумње који је довољан за покретање истраге.
Имајући у виду да јавни тужилац за своје тврдње наведене у наредби за спровођење истраге за сада није приложио доказе који указују на постојање основане сумње, веће је става да у овом моменту нема основане сумње за постојање узрочно-последичне везе, између, од стране тужиоца описаних радњи и пропуштања осумњиченог Горана Весића, са наступелом последицом.
Како је приликом одлучивања о притвору суд дужан да на првом месту утврди да ли постоји основана сумња да је лице за кога се притвор предлаже извршио кривично дело, а што у конкретном случају за сада не произилази, то је веће оценило да су без значаја жалбени наводи ВЈТ у правцу постојања утицаја на сведоке и других бојазни које ЗКП прописује у чл.211 ст.1 у тач.1 до 4, па је осумњиченом Горану Весићу укинуо притвор и наложио да се одмах пусти на слободу.
Укидање притвора не утиче на даље вођење истраге.
