Виши суд у Новом Саду, у већу којим је председавала судија Сања Перић је дана 11.12.2024. године донео и јавно објавио пресуду којом је окривљени Миле Димитров оглашен кривим да је извршио кривично дело убиство у покушају и осуђен на казну затвора у трајању од 10 година.

 

Након доказног поступка, неспорно је на основу одбране окривљеног, налаза и мишљења вештака, исказа оштећеног као и других изведених доказа утврђено да је окривљени дана 14.05.2023. године у Улици Тоне Хаџића у Новом Саду покушао да лиши живота оштећеног Ј.У. Неспорно је такође утврђено да је предметном приликом способност окривљеног да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима била битно смањена услед присуства диазепама, метаболит нордиазепама и алкохола у крви, али окривљени јесте био свестан да употребом ножа на начин ближе описан у пресуди, може оштећеног лишити живота. Догађају је претходио прво вербални, а потом и физички сукоб између окривљеног и оштећеног, што су обојица сагласно изјавили. Међутим, суд није прихватио одбрану окривљеног да је само махао ножевима према оштећеном који га је претходно ударио, како би га одбио од себе, јер је на основу налаза вештака утврђено да су 2 убодне ране, једна у пределу грудног коша, а друга у пределу трбуха оштећеног настале окретањем оштрице ножа ка оштећеном и убадањем у предео где се налазе витални органи.

 

Приликом одлучивања о казни, као олакшавајуће је цењено да је окривљени предметном приликом био битно смањено урачунљив, као и да је и сам задобио телесне повреде од оштећеног. Али је с друге стране, као отежавајућу околност суд ценио да је окривљени раније чак 32 пута осуђиван, па и за кривична дела са елементима насиља.

 

У изречену казну затвора урачунава се време проведено у притвору, а притвор је окривљеном продужен до упућивања у завод за извршење кривичних санкција.

 

Истом пресудом, окривљеном је изречена мера безбедности забране приближавања и комуникације са оштећеним, те се забрањује окривљеном да прилази оштећеном на удаљености мањој од 100 метара у трајању од 3 године од дана правноснажности пресуде, при чему се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере безбедности.

 

Против наведене пресуде странке и бранилац могу изјавити жалбу Апелационом суду у Новом Саду.