Судија за претходни поступак овог суда је дана 29.04.2025. године решењем одбила предлог ВЈТ у Новом Саду да се према окривљеном Петровић Вељку, који се терети да је испред Факултета спорта и физичког васпитања (ДИФ) извршио кривично дело насилничко понашање на јавном скупу, одреди притвор због постојања бојазни да би боравком на слободи ометао кривични поступак утицањем на оштећеног П.Д. и сведока М.В. налазећи да ће се иста сврха остварити и блажом мером, односно забраном прилажења, састајања и комуницирања са оштећеним и сведоком, а да не постоји бојазан да би окривљени у кратком временском периоду поновио кривично дело. Ово из разлога што окривљени раније није осуђиван, а налази да сама чињеница да су у градовима у Републици Србији блокаде, пријављена и непријављена јавна окупљања грађана постали свакодневни, без других релевантних околности са којима би ова чињеница била доведена у везу, не представља довољан основ за закључак о постојању реалне, а не апстрактне опасности од понављања кривичног дела за које се терети.
Ванпретресно веће Вишег суда у Новом Саду је уважило жалбу тужилаштва и решењем од 07.05.2025. године укинуло цитирано решење и вратило судији за претходни поступак на поновно одлучивање, указујући да није потпуно утврђено чињенично стање и да нису јасни разлози из којих првостепени судија закључује да би изречена мера била довољна да се спречи ометање поступка утицајем на оштећеног и сведока, као и да нису јасни разлози из којих се сматра да не постоји бојазан да би окривљени у кратком временском периоду могао поновити дело, наводећи да ранија неосуђиваност, сама за себе, није искључиви нити преовлађујући критеријум за одлучивање о притвору занемарујући чињеницу да постоји основана сумња да је окривљени извршио кривично дело насилничко понашање на јавном скупу.
Одлучујући у поновљеном поступку, судија за претходни поступак је навела да постоји основана сумња да је осумњичени извршио наведено кривично дело која произилази из приложених доказа, да је радња извршења описана на начин да постоји основана сумња да је окривљени дана 28.04.2025. године око 12,40 часова у току одржавања непријављеног јавног окупљања у Новом Саду, Улица Ловћенска испред броја 16, испред зграде Факултета за спорт и физичко васпитање, пришао оштећеном П.Д. који је ишао према санитетском возилу ради указивања помоћи и одгурнуо га руком у пределу руке, након чега се удаљио у непознатом правцу. Даље је навела да окривљени није признао извршење кривичног дела за које се терети, не спорећи своје присуство у време и на месту извршења дела за које је основано сумњив и наводећи да је био у друштву са својом другарицом, сведоком М.В. Указала је да о наведеном догађају постоје два видео записа у чију садржину је судија за претходни поступак извршила увид, да је окривљени неосуђивано лице, да из лекарских извештаја за оштећеног између осталог произилази да је оштећени навео да је повређен од стране више особа када је задобио ударце по глави и телу, предметима, рукама и ногама, те да је сам окривљени у изјашњењу приликом саслушања код судије за претходни поступак навео да оштећеног не познаје, да се са М.В. коју је упознао прошле године дружи, те да је могуће да је на јавним окупљањима и блокадама до сада био 5 до 10 пута.
Узимајући у обзир све наведене чињенице, судија за претходни поступак је поново нашла да ће мера забране прилажења, састајања и комуницирања са оштећеним П.Д. и сведоком М.В. бити довољна да се спречи ометање кривичног поступка, те да ће у складу са Закоником о кривичном поступку, полиција вршити контролу примене ове мере, а да је суд дужан да води рачуна да се не одређује тежа мера од оне која би била довољна да се постигне иста сврха, односно да није неопходно одредити притвор. Мера може трајати најдуже три месеца, односно по овом решењу до 29.07.2025. године. Ово из разлога што окривљени не познаје оштећеног, сам је у свом изјашњењу указао на сведока М.В., док у списима постоје видео снимци на којима је забележен догађај од 28.04.2025. године који је предмет овог поступка и где се уочава присуство већег броја лица која су се налазила у непосредној близини оштећеног чији се идентитет сасвим сигурно може утврдити, а тужилаштво није предложило ниједног сведока и очевица, осим оштећеног и наведене сведокиње, па имајући у виду све наведено закључује да постојање ниског интензитета особитих околности да би окривљени ометао поступак утицајем на сведоке, не оправдава, нити изискује одређивање притвора као најстроже мере.
У односу на предлог тужиоца да се притвор одреди и због бојазни да би окривљени у кратком периоду могао поновити извршење кривичног дела за које је основано сумњив, судија за претходни поступак је навела да разлози које је тужилаштво у свом предлогу навело не представљају особите околности за закључак о постојању озбиљне и реалне опасности од понављања дела у кратком периоду с обзиром да особите околности за одређивање притвора по основу из члана 211 став 1 тачка 3 Законика о кривичном поступку нужно захтевају постојање конкретне, а не апстрактне опасности. Наиме, навела је да иако је општа чињеница да су блокаде и јавни скупови свакодневни и актуелни, ова чињеница, без постојања других конкретних околности са којима би била доведена у везу, не указује на постојање реалне опасности од понављања кривичног дела за које је основано сумњив. Судија за претходни поступак је ценила и навод окривљеног да је до сада 5 до 10 пута учествовао у блокадама и јавним окупљањима, али да у списима предмета нема доказа да се према њему, осим овог, води други кривични или прекршајни поступак.
И против овог решења судије за претходни поступак дозвољена је жалба ванпретресном већу овог суда у року од три дана од дана достављања.
