Пресудом Вишег суда у Новом Саду од 17.03.2025. године окривљени Неда Љуба (1957), Неда Данка (1983), Кишја Милка (1978), Николић Слободан (1958), Шошић Станимир (1982) и Николић Душко (1980) коме се судило у одсуству, оглашени су кривим због кривичног дела трговина људима, а окривљени Вахт Бранислав (1972) због кривичног дела трговина људима у помагању.

Они су, свако у оквиру појединачно утврђених радњи извршења, у периоду од половине 2006. године до краја јануара 2010. године, злоупотребом тешких прилика оштећеног Н.К. (1983-2022), услед чињенице да се ради о лицу са тешко нарушеним здравственим стањем због које је трајно упућен на туђу негу, бригу и старање (из разлога заштите података о личности у саопштењу нису наведене прецизне медицинске дијагнозе за оштећеног), а са којим су поједини осуђени били у крвном сродству, истог користили ради просјачења те узимали новац који је оштећени прибавио просјачењем и исти трошили и за сопствене потребе, како на територији Републике Србије тако и Црне Горе.

Имајући у виду да се ради о времену извршења у оквиру ког периода је више пута мењан Кривични законика, а које све измене су за предметно кривично дело значајно блаже од сада важећег, суд је на сваког окривљеног појединачно применио одредбе оног који је сходно чл.5 КЗ најповољнији, па су окривљени осуђени на казне затвора и то: Неда Љуба у трајању од 3 године и 4 месеца, Неда Данка у трајању од 3 године и 6 месеци, Кишја Милка у трајању од 1 године у кућним условима, Николић Слободан у трајању од 3 године, Шошић Станимир у трајању од 2 године и 6 месеци, Николић Душко у трајању од 2 године и Вахт Бранислав у трајању од 10 месеци у кућним условима.

Апелациони суд у Новом Саду је након одржане седнице већа дана 17.09.2025. године донео пресуду којом је одбио као неосноване жалбе Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду и свих бранилаца окривљених и потврдио првостепену пресуду.

У образложењу своје одлуке, другостепени суд је навео да је првостепени суд без битних повреда одредаба кривичног поступка, правилно и потпуно утврдио чињенице од значаја за доношење законите и правилне одлуке, те за исте дао ваљане и аргуменотване разлоге у пресуди.