Виши суд у Новом Саду је дана 02.03.2023. године донео и јавно објавио пресуду због безобзирног насилничког понашања у Улици Лазе Телечког којом су окривљени оглашени кривим да су извршили кривична дела и то:

Бојан Дарабашић, Лазар Марковић и Немања Божић сваки по једно кривично дело тешко убиство при безобзирном насилничком понашању у покушају,

Марко Момић, Михајло Миљеновић, Владимир Симић, Дејан Нединић и Бојан Медић сваки по једно кривично дело насилничко понашање и по једно кривично дело тешка телесна повреда у саизвршилаштву.

Приликом оцене доказа, велико судско веће којим је председавала судија Ивана Јосифовић, одбране окривљених је прихватило само у оним деловима који су потврђени другим доказима. У конкретном случају, суд налази да су све одбране окривљених дате на главном претресу усмерене у правцу умањења кривице. Најзначајнији доказ који је суд ценио био је снимак видеонадзорних камера на ком се виде све радње извршења које су окривљени предузели. Супротно наводима одбране, снимак је законит доказ и по садржини и по начину прибављања. Суд је указао да су неосновани наводи бранилаца да је јавност узнемирена тиме што је снимак догађаја доспео у јавност, већ да је садржај снимка, односно инкриминисане радње окривљених, довело до узнемирења јавности. Суд је у целости прихватио исказе оштећених Д. М, П. М. и Н. Ш. који су били у изузетној, животно угрожавајућој ситуацији, у коју их је довела готово троструко бројнија група окривљених. Иако није спорно да је критичном догађају претходио мањи сукоб између окривљених и оштећених унутар локала, па их је обезбеђење избацило напоље, суд није прихватио наводе бранилаца да је реч о нужној одбрани или о њеном прекорачењу, јер је то недвосмислено искључено с обзиром да су окривљени остали испред локала, сачекали оштећене да изађу и чим су се они појавили на вратима, почели да их туку рукама и ногама. Уследило је бацање тела оштећених на тло, наскакање на главу оштећеном са две ноге, шутирање у главу онесвешћеног оштећеног, а од стране окривљеног Дарабашића и убадање ножем све тројице оштећених у делове тела где се налазе витални органи. Суд је утврдио да су окривљени Дарабашић, Марковић и Божић поступали са умишљајем и да су били свесни да оштећене тако могу лишити живота, што су окривљени Дарабашић и Божић и хтели, а окривљени Марковић је на то пристао.

Само стицајем срећних околности оштећени су преживели ту ноћ.

Приликом одлучивања о казнама, од олакшавајућих околности суд је ценио младост окривљених, претходну неосуђиваност, уредно одазивање позивима суда. Али са друге стране, и оштећени су млади, неосуђивани и пристојни, па је од отежавајућих околности, суд ценио да су окривљени поступали као група од њих осморице, која превазилази законска обележја групе (минимум 3 лица) према знатно малобројнијим оштећенима, затим степен упорности окривљених, испољавање равнодушности према оштећенима и према основној вредности - људском животу, јер су сви окривљени побегли са лица места иако су знали да су оштећени тешко повређени, од којих један без свести, не знајући ни да ли је жив. Због свих околности, суд је радње окривљених окарактерисао као безобзирно насилничко понашање које се догађа у центру града, око 19 часова, наочиглед пролазника, па и деце.

Имајући у виду да се сходно Кривичном законику суд при одмеравању казни за кривично дело тешко убиство у покушају кретао у распону од 10 до 20 година, суд је окривљеног Бојана Дарабашића, осудио на казну затвора у трајању од 15 година, јер је својим радњама, убадањем ножем, довео у опасност животе све тројице оштећених, окривљеног Лазара Марковића, на казну затвора у трајању од 10 година, јер је за разлику од друге двојице поступао са евентуалним умишљајем, а у току поступка се једини од окривљених искрено покајао и окривљеног Немању Божића, на казну затвора у трајању од 12 година, имајући у виду тешке радње извршења које је предузео наскочивши са две ноге из залета на главу онесвешћеног оштећеног.

Осталим окривљенима суд је претходно сваком утврдио за кривично дело насилничко понашање казну затвора у трајању од по 2 године и за кривично дело тешка телесна повреда у саизвршилаштву казну затвора у трајању од по 1 године, па их је осудио на јединствене казне затвора и то:

Марка Момића у трајању од  2 године и 10 месеци,

Михајла Миљеновића у трајању од  2 године и 8 месеци,

Владимира Симића у трајању од  2 године и 10 месеци,

Дејана Нединића у трајању од  2 године и 8 месеци и

Бојана Медића у трајању од 2 године и 6 месеци,

а све то ценећи нарочито висок степен друштвене опасности, неспремност да се прихвати одговорност за последице противправног понашања, одсуство емпатије за оштећене и само вербално изражавање кајања.

У изречене казне затвора је окривљенима урачунато време које су провели у притвору, а који притвор је окривљенима Бојану Дарабашићу, Лазару Марковићу и Немањи Божићу продужен до упућивања у завод за извршење кривичних санкција.

У циљу заштите права жртава тешких кривичних дела, суд је обавезао све окривљене да солидарно исплате накнаду нематеријалне штете и то оштећеном Д. М. на име физичких болова, претрпљеног страха и душевних болова због умањења животне активности износ од 720.000,00 динара, оштећеном М. П. на име физичких болова, претрпљеног страха и душевних болова због умањења животне активности и наружености износ од 710.000,00 динара и оштећеном Н. Ш. на име физичких болова, претрпљеног страха и душевних болова због наружености износ од 590.000,00 динара.

Суд налази да ће се на наведени начин остварити сврха специјалне превенције у односу на саме окривљене, као и генералне превенције у циљу утицаја на све друге младе у изласцима, да не постану мудри прекасно и да не угрожавају своје и туђе животе. Да се чувамо и очувамо.

Против наведене пресуде странке и браниоци могу изјавити жалбу Апелационом суду у Новом Саду.